Konačno sam nedavno opet počela raditi, poslije višemjesečne stanke koja mi je teško sjela, kako financijski, tako i psihički. Ne znam koliko devetnica svetom Josemariji Escrivi sam izmolila za posao.
Koliko sam sretna što sam počela raditi, toliko sam i tužna i užasnuta. Šef je mlad i arogantan, jako nadobudan, hvali se kako ga po firmi zovu Hitler
Zato je i na toj poziciji jer uprava voli takve "prodorne" psihopatske tipove ličnosti. Grub je, neugodan, odmah mi je prvi dan rekao "ako ne budeš dobro radila, lako ćemo pronaći nekog drugog" u uvodnom razgovoru. Iskreno, sa svim tim mogu živjeti, ne najsretnije, ali mogu. Ali danas je tako sočno opsovao Boga da mi se smračilo (i inače psuje i podvikuje). 8 sati dnevno svakodnevno radit ću u istoj prostoriji s tim čovjekom. Toliko sam tužna, razočarana i obeshrabrena. Kako biste se vi postavili prema takvom šefu?
(šalim se)