Katolički odgovori

Да ли се у Католичкој цркви, исто као и у православној при обреду светог крштења прима миропомазање,имам толико питања да не знам које прво да поставим,али полако...

Druškane, ovdje ti je u uporabi latinično pismo pa se malo potrudi.

Što je to miropomazanje? I prebaci se na latinicu, ovdje će te rijetno tko razumjeti.

_________________
"Potrebni su nam ljudi čiji će intelekt biti prosvijetljen Božjim svjetlom i kojima će Bog otvoriti srce kako bi njihov intelekt mogao progovoriti intelektima drugih ljudi, a njihovo srce moglo otvarati srca drugih." Benedikt XVI.

Da izvinjavam se zbog pisma,nadam se da je sada ok,miropomazanje se kod nas prima pri samome cinu krstenja,to bi bilo mirisno ulje prakticno...

_________________
"Čovječe stvoren si na sliku Boga koji je ljubav. S dlanovima da daješ, sa srcem da ljubiš i s dvjema rukama - upravo toliko dugačkima da zagrle drugoga".Vergelt’s Gott

A,moze da sada ti nama opises,kako je kod vas Pravoslavaca...miropomazanje..?

_________________
"Čovječe stvoren si na sliku Boga koji je ljubav. S dlanovima da daješ, sa srcem da ljubiš i s dvjema rukama - upravo toliko dugačkima da zagrle drugoga".Vergelt’s Gott

naravno sestro Leja

Miropomazanje
U neposrednoj vezi sa Svetom Tajnom Krštenja stoji Sveta Tajna Miropomazanja, koja se vrši zajedno sa krštenjem.

Miropomazanje je Sveta Tajna u kojoj se naročitom materijom, Svetim Mirom, vrši pomazivanje svih delova tela kroz koje primamo ovaj svet čela, očiju, noѕdrva, usta, ušiju, prsa, ramena, ruku i nogu.
Sveto Miro je uljana materija, spravljena od skupocenih miraišljavih biljaka, koju osvećuje sam Patrijarh na Veliki četvrtak i razašilje sveštenicima po eparhijama i parohijama.

Sveštenik pomazuje naša čula izgovarajući formulu: Pečat dara Duha Svetoga, dok kum potvrđuje: Neka tako bude.
Kao što je novorođenčetu za telesni rast potrebna hrana, tako je i duhovnom novorođenčetu radi uzrastanja, potrebna duhovna hrana – blagodat Božija.

Krštenje je duhovno rođenje, a miropomazanje duhovna hrana novokrštenoga.
Miropomazanjem svih čula ceo čovek je učinjen Hramom božijim.
Posle miropomazanja sledi litija – ophođenje tri puta oko krstionice, uz pevanje jednog stiha iz Poslanice apostola Pavla galatima (3, 27): Vi koji se u Hrista krstite, u Hrista se obukoste, aliluja.
Ovim ophodom je načinjen krug kome nema kraja, krug koji simbolizuje večnost (večno jedinstvo krštenoga i miropomazanoga sa Hristom).
Posle čitanja Apostola i Evanđelja, obavlja se omivanje (brisanje) svetoga mira, kako bi se ono sačuvalo od obesvećenja i postriženje kose.
Postriženjem kose čovek daruje plod svoga tela kao žrtvu i zavetuje se Bogu.
Svaki dan je bitka za Hrista i za spašenje duše.
Naoružaj se čim ustaneš. Budi spreman da te neko ogorči, naruži, ismeje. Prigotovi oružja blagosti, strpljivosti, praštanja, molitve. Ne kreći preko praga pre nego što uzmeš ovo svoje oružje.
Budi spreman da će neko od tebe potražiti pomoć, zaštitu, pouku. Ne kreći preko praga pre nego što poneseš svoje oružje milosrđa, hrabrosti, mudrosti, ljubavi.

imam jos jedno pitanje vidim pominjete krizmu,mogu li pitati i naravno dobiti odgovor sta ona predstavlja

krizma i je ono što je u pravoslavnim crkvama miropomazanje, Pečat dara Duha Svetoga

krštenje i miropomazanje su dva sakramenta, nikako jedan, samo se u pravoslavnoj crkvi obavljaju jedan iza drugog, djete se prvo krsti , pa onda miropomaže


u katoličkoj crkvi dijete se miropomaže ( krizma) zavisi od biskupije do biskupije, u 7,8 razedu osnovne škole, ili 1,2 srednje škole

Miropomazanje=Krizma, Firma, Potvrda

nisam baš sigurna da si dobro odgovorio

Krštenje u pravoslavmoj crkviKrštenje je Sveta tajna kojom čovek postaje hrišćanin i član crkve. Samo kršten čovek ima pravo na sve ostale tajne i obrede u crkvi. Brojni su običaji vezani za ovu Svetu tajnu, a mi ćemo ovde izneti ono, što je verski potrebno i ispravno, i što je važno za crkvu, počev od samog rođenja deteta
Po pravilu crkve, trebalo bi da sveštenik čita molitvu porodilji u prvi dan kada rodi dete, zatim u osmi dan posle rođenja, kada se detetu daje ime, i kada postaje oglašeni, i zatim u četrdeseti dan, kada se vrši ocrkovljenje deteta (unošenje u crkvu). Međutim, prilike i okolnosti su u praksi zadržale samo dva momenta vezana za ovu Svetu tajnu, a to su: znamenje i krštenje.

Znamenje
Posle nekoliko dana od porođaja, kada majka i dete izađu iz porodilišta, vrši se znamenje deteta. Naime, neko od mlađih ukućana, srodnika ili komšija, odlazi kod nadležnog sveštenika, sa jednom flašom za vodu po znamenje. Sveštenik osveti vodicu, naspe u flašu, stavi u nju jedan stručak bosiljka, i daje detetu ime, koje dete nosi do krštenja. To ime se zove "ime na znamenju". Ovo se vrši u spomen, kada su malog Hrista, odneli u osmi dan u hram i kada je dobio ime. Vodica u flaši se donosi kući, i po narodnom običaju ta vodica se dodaje četrdeset dana u vodu kojom se kupa dete, ili sve do krštenja.




Krštenje
Čim dete malo ojača, posle nedelju dve, može se izvršiti krštenje. Crkva preporučuje da se krštenje obavi što pre, jer ukoliko bi se desio nesrećan slučaj, da dete umre nekršteno, nad njim se ne može izvršiti opelo. Krštenje se vrši u hramu ili u manastirima i crkvama gde ima krstionica, a može i u domu roditelja.

Šta je potrebno za krštenje
Treba pripremiti krsnicu. Krsnica je platno bele boje, veličine od jednog do jednog i po metra, u koje se dete uvija posle krštenja. Od te krsnice se potom detetu sašije košuljica, benkica ili jastučić za spavanje. Običaj je u nekim krajevima, da kad počne krštenje, dete se zavija u očevu belu košulju sve dok ne bude kršteno vodom. Bela košulja i krsnica simvolizuju nevinost, čednost i bezgrešnost, jer je bela boja simvol čistoće duhovne i telesne. Voda kojom će se dete krstiti može se malo podgrejati, naročito u hladnim danima, da se dete ne bi prehladilo. Posle krštenja, voda se prosipa na mesto gde se ne gazi, ili se izlije uz neki kalem ili u cveće u kući. Kosica koju sveštenik postriže pri krštenju, stavlja se u vosak, pa se i ona stavlja na neki kalem, ili se čuva u kući kao uspomena na ovaj veliki događaj u životu deteta Sveća koja se pali na krštenju, takođe se čuva u kuća kao draga uspomena. Potrebno je i ulje, po mogućnosti maslinovo, kojim se dete pomazuje.

Majka na krštenju
Ukoliko se dete krštava pre četrdesetog dana, od rođenja, majka ne može da prisustvuje krštenju, jer se žena četrdeset dana posle porođaja smatra nečistom. Inače, ako se krštenje obavlja posle četrdeset dana, preporučljivo je i poželjno da majka prisustvuje krštenju jer je to veliki dan i za njeno dete i za nju.

Vreme krštenja
Imajući u vidu, da svečani događaj krštenja prate obavezno i gozbe, dakle, pripreme svečanog ručka, crkva preporučuje, da se krštenja obavljaju u dane kada se mrsi, a u protivnom, ako se krštenje obavlja uz post, obavezno treba spremati posnu hranu. Veliki greh čine oni roditelji, koji za tako važan i veliki dan i događaj svoga deteta, uz post pripremaju mrsnu hranu, i tako vrše javnu sablazan i navlače prokletstvo na sebe i svoje nedužno dete. Inače, krštenje se može izvršiti u svaki dan, i u svako doba dana i noći. Dobro je ukoliko se može krštenje obaviti praznikom da se dete i roditelji taj dan pričeste, ukoliko nije u onih prvih četrdeset dana, kada majka ne sme u crkvu.

Kum na krštenju
Pored sveštenika koji krštava, važan činilac i važna ličnost na krštenju jeste kum. Kum daje ime detetu. On je svedok krštenja i duhovni otac deteta, koje se krštava. Zato kum mora biti pravoslavne vere, kršten, čistoga i moralnoga života, mora biti punoletan, dakle, telesno i duhovno zrela osoba, i da ima fizičku mogućnost da učestvuje u svetoj tajni krštenja. Roditelji ne mogu biti kumovi svojoj deci, a takođe i monasi ne mogu kumovati na krštenju. Kum na krštenju se u ime deteta odriče satane, i sjedinjuje sa Hristom, čita, odnosno, ispoveda simvol pravoslavne vere u ime kumčeta. Zato je njegova dužnost, da u daljem životu brine o verskom vaspitanju svoga kumčeta. U našem narodu je zbog toga institucija kumstva na velikoj visini. Narod ne kaže uzalud: "Bog na nebu kum na zemlji".

Krštavanje odraslih
Iz poznatih razloga, u poslednjih nekoliko decenija, ostalo je dosta nekrštenih osoba u našem narodu. Danas, srećom, mnogi se interesuju za svoju veru i crkvu, i žele da se krste. Šta je važno kada je u pitanju krštenje odraslih osoba? Važno je najpre to, da osoba koja želi da se krsti, želi to iskreno i po slobodnoj volji. Zatim, treba da se upozna sa osnovnim istinama svoje vere, i da na svome krštenju ona čita simvol vere, a ne kum, kao kod dece. Takođe, treba da se pripremi za krštenje, tako što će postiti bar sedam dana, i posle krštenja primiti pričešće. Odrasli takođe treba da imaju kuma. Crkva je snishodeći prema odraslima, primenila praksu, da se odrasli mogu krstiti i oblivanjem vode, a tamo gde ima krstionoca i gde se vrši pogruženje, postoje svlačionice i specijalne bele haljine u koje se oblače odrasli.

Krštenje u nuždi
Ako se desi, da dete u slučaju bolesti, dođe u životnu opasnost, vrši se tzv. krštenje u nuždi. To krštenje može da izvrši svaka krštena osoba na sledeći način:
Dete se polije, ili pokropi vodom i govore se reči: Krštava se sluga Božji (ime) u ime Oca Amin, i Sina Amin, i Svetoga Duha. To je formula krštenja, koju posle sveštenik, ako dete ostane živo ne izgovara, a sve ostale molitve i radnje vrši po poretku.


Vrlo je vazno da vernici pravoslavne i katolicke crkve upoznaju jedne druge,zbog toga sam se i prijavio na forum....

Posto smo razjasnili miropomazanje odnosno krstenja,ajde sada da predjemo na svetu tajnu/sakrament svetog pricesca evo kako je to kod nas:


Pričešće
Tekst preuzet iz knjige Vera svetih Katihizis Istočne Pravoslavne Crkve od svetog Vladike Nikolaja Žičkog

Šta je sveta tajna pričešća?
To je sveta tajna u kojoj pobožni hrišćani pod vidom hleba i vina primaju istinito telo i krv Gospoda našeg Isusa Hrista.

Ko je ustanovio svetu tajnu pričešća?
Gospod naš Isus Hristos pred svojim učenicima na poslednjoj večeri, uoči svoga stradanja i smrti.

Kako je On ustanovio ovu svetu tajnu?
To je opisano u sv. Jevanđelju: "I kad jeđahu, uze Isus hleb i blagoslovivši ga prelomi ga i davaše učenicima, govoreći: uzmite, jedite ovo je telo moje. I uze čašu i davši hvalu dade im govoreći: pijte iz nje svi; jer je ovo krv moja novoga zaveta koja će se proliti za mnoge radi otpuštanja greha" (Mat. XXII, 26—28).

Za vreme koga bogosluženja se u crkvi priprema i prima sveta tajna pričešća?
Za vreme najvažnijeg crkvenog bogosluženja, koje se zove Sveta liturgija.

Zašto je sveta liturgija najvažnija od svih crkvenih bogosluženja?
Zato što ona prikazuje čitavu dramu Hristova života od Njegovog rođenja do Njegovog vaznesenja na nebo.

Koji je najvažniji momenat na svetoj liturgiji?
Osvećenje hleba i vina koje vrši episkop ili sveštenik.

Zašto se ova sveta tajna vrši neprestano u crkvi?
Zašto je Hristos zapovedio: „Ovo činite za moj spomen" (Lk. XXII, 19).

Zašto je potrebno da se pričešćujemo?
Zato što od toga zavisi naš večni život. Hristos je rekao: "Ko jede moje telo i pije moju krv ima život večni, i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan" (Jn. VI, 54).

Kakve su posledice neprimanja pričešća?
U tom slučaju smo u smrtnoj opasnosti, jer je Gospod rekao sasvim jasno: "Ako ne jedete tela Sina Čovečjega i ne pijete krvi Njegove, nećete imati života u sebi" (Jn. VI, 53).

Kako treba da se pripremamo za svetu tajnu pričešća?
Postom i molitvom, ispovedanjem svojih grehova i opraštanjem onima koji su se o nas ogrešili.

Šta primamo kroz svetu tajnu pričešća?
Primamo samoga živoga Hrista u sebe, i tako sjedinjeni s Njim, imamo večni život, prema Njegovim rečima: „Ko jede moje telo i pije moju krv stoji u meni i ja u njemu” (Jn. VI, 56). „Ko jede mene i on će živeti mene radi" (Jn. VI, 57)

Može li se to objasniti nekim upoređenjem?
Deca uzimaju mleko od svojih majki, koje je u stvari materino telo i krv, ali tom hranom tela rastu. Slično mi u sv. pričešću uzimamo telo i krv Hristovu i tom hranom naše duše rastu i sazrevaju.

Šta bi se još moglo reći o ovoj hrani naših duša?
Naša tela su od zemlje, stoga se hrane zemaljskom hranom, ali su naše duše od nebeske suštine, stoga se moraju hraniti nebeskom hranom. I Hristos je rekao za Sebe: "Ovo je hleb koji je sišao s neba" (Jn. VI, 58).

Koliko bi puta trebalo da se pričešćujemo?
Najmanje četiri puta godišnje (u toku četiri posta). Ali je preporučljivo pristupiti sv. pričešću što češće, što je u zavisnosti od pripravnosti pričesnika. Osobito je važno pričešćivanje u bolesti.

Koju molitvu treba da izgovorimo pre primanja svete tajne pričešća?
"Verujem, Gospode, i ispovedam da si Ti zaista Hristos, Sin Boga živoga, koji si došao u svet da spaseš grešnike od kojih sam prvi ja. Još verujem da je ovo istinito i prečisto telo Tvoje i da je ova sama prečista krv Tvoja. Stoga Ti se molim: pomiluj me i oprosti mi sagrešenja moja, učinjena hotimično ili nehotimično, rečju, delom, svesno i nesvesno, i udostoj me da se bez osude pričestim svetim Tajnama Tvojim za oproštenje greha i za život večni"



primnje svetog pricesca


sveto pricesce

no proto, mene zanima zašto SPC odrasli ne prolaze kroz pripravu za krštenje, već nađu kuma, krste se bez priprave?

Naravno da postoji priprema pre krstavanja odraslih, I ona se sastoji u tome sto je osoba koja se krsti duzna da pohadja odredjena predavanja koja se organizuju u samoj crkvi…Predavanja su o osnovama hriscanskog zivota, I td….Ali kako bi to bilo da se neko krsti a ne zna nista o Hristu Isusu,priprema postoji…




slika na kojo je prikazano 3 odrasle osobe,koje pohadjaju predavanja i pripremaju se za svetu tajnu krstenja.